2 Samuel 17
1 Затим Ахитофел рече Авесалому: „Дозволи да изаберем дванаест хиљада људи и да устанем и да потерам Давида још ноћас.
2 Стићи ћу га јер је уморан и исцрпљен. Уплашићу га, па ће побећи сав народ који је с њим. Тада ћу убити усамљеног цара.
3 Привешћу сав народ теби. Кад вратиш сав народ, што захтеваш, сав народ ће бити миран.”
4 Тај предлог се свиде Авесалому и свим старешинама израиљским.
5 Међутим, Авесалом рече: „Позовите и Хусаја Архијанина да чујемо шта ће он рећи.”
6 Кад дође Хусај Авесалому, рече му Авесалом говорећи: „Ахитофел је саветовао овако. Да ли да чинимо по његовим речима? Ако не, кажи ти.”
7 Хусај одговори Авесалому: „Овог пута није добар предлог Ахитофелов.”
8 Хусај настави: „Ти знаш да су јунаци твој отац и његови људи. Срџба им је љута као у медведице кад јој отму младунце у пољу. Отац твој је ратник па неће заноћити са народом.
9 Ево, сад, он се сакрио у некаквој јами или на другом месту. Ако одмах у почетку неко погине и то се прочује, одмах ће се рећи: ‘Побеђен је народ који је уз Авесалома.’
10 Тада ће и најхрабрији, који имају срце лавље, изгубити срчаност. Сав Израиљ зна да је отац твој јунак и да су храбри они који су уз њега.
11 Зато ја саветујем да окупиш око себе сав народ Израиљев од Дана до Вирсавеје, да их буде као песка у мору. Ти ћеш их лично водити.
12 Доћи ћемо на место где се он налази и оборићемо се на њега као што роса пада на земљу. Нећемо оставити живог ни њега нити било кога од оних који су са њим.
13 Ако се повуче у неки град, сав народ израиљски донеће ужад под тај град, па ћемо га повући у поток тако да не остане ниједан камен.”
14 Тада Авесалом и сви Израиљци рекоше: „Бољи је савет Хусаја Архијанина него савет Ахитофелов.” Господ је био одредио да се осујети паметан савет Ахитофелов да би навукао зло на Авесалома.
15 Потом Хусај јави свештеницима Садоку и Авијатару: „Тако и тако је саветовао Ахитофел Авесалома и старешине Израиљеве, а ја сам саветовао тако и тако.
16 Сад брзо јавите Давиду и реците: ‘Немој ноћас да ноћиш у равници пустиње, него пређи преко да не би страдали и цар и сав народ који је с њим.’”
17 Јонатан и Ахимас су били код потока Рогила. Једна слушкиња дође и извести их да би они отишли да јаве цару Давиду. Они нису смели да се открију и да улазе у град.
18 Међутим, опази их један момак и јави Авесалому. Њих двојица брзо одоше и дођоше у кућу неког човека у Вауриму који је имао студенац у дворишту. Они се спустише у њега.
19 Жена узе прекривач и разастре га преко студенца, а преко тога разасу уситњено жито да се не би приметило.
20 Авесаломови људи дођоше тој жени у кућу и запиташе: „Где су Ахимас и Јонатан?” Жена им одговори: „Отидоше ка води.” Они су тражили, али пошто их не нађоше, вратише се у Јерусалим.
21 Чим су они отишли, изађоше ови из студенца и одоше да известе цара Давида. Они рекоше Давиду: „Устајте и пређите брзо преко воде јер је тако и тако саветовао Ахитофел против вас.”
22 Тада устадоше Давид и сви људи који су били с њим и пређоше Јордан пре сванућа. Ујутру не остаде ниједан који није прешао Јордан.
23 Кад Ахитофел виде да се није урадило како је он саветовао, оседла свог магарца, крену на пут у град свој. Даде упутства за своју кућу, обеси се и умре. Сахранили су га у гроб оца његовог.
24 Давид је био у Маханаиму кад је Авесалом с целим Израиљем који је био с њим прешао Јордан.
25 На место Јоавово Авесалом је поставио Амасу да заповеда војсци. Амаса је био син неког човека Израиљца који се звао Итра, који је легао са Авигејом, ћерком Насовом, која је била сестра Серује, мајке Јоавове.
26 Авесалом и Израиљци се распоредише у земљи Галадовој.
27 Кад је Давид стигао у Маханаим, Совије, син Насов из Раве амонске, Махир, син Амилов из Лодевара, и Варзелај, Галађанин из Рогелима,
28 донесоше постеље, посуђе, чаше глинене, пшеницу, јечам, брашно, уситњено жито, боб, сочиво и пржена зрна,
29 мед, кисело млеко, сир крављи и овчији. Понудише Давиду и људима који су били с њим да једу. Они су мислили: „Људи су у пустињи огладнели, уморили се и ожеднели.”